Pukotine u oklopu: Šta proboj 67 godina starog aviona otkriva o američkoj moći

Objavljena istraga NBC News-a o razmerama štete koju su američke baze na Bliskom istoku pretrpele u prvoj fazi sukoba s Iranom je, zapravo, brutalan izveštaj o kraju jedne iluzije - iluzije o apsolutnoj vazdušnoj dominaciji i neprobojnosti najskupljeg vojnog aparata u istoriji.

Dok Pentagon pokušava da umanji štetu i uskrati satelitske snimke javnosti, razmeri iranskog odgovora - uništeno više od stotinu ciljeva u sedam zemalja - postavljaju temeljno pitanje o ranjivosti Zapada u eri asimetričnog ratovanja.

Epizoda koja posebno bode oči je prodor iranskog borbenog aviona Northrop F-5 do kampa Buehring u Kuvajtu. Radi se o mašini dizajniranoj krajem 1950-ih godina, avionu koji je po svim standardima "leteći muzej". Samo uvođenje aviona F-5E Tiger II u aktivnu službu datira iz 1972. godine. Da kontekst bude bizarniji, Sjedinjene Države su te avione prvobitno prodale još iranskom šahu, pre Islamske revolucije. Taj tehnički inferiorni avion, koji iransko ratno vazduhoplovstvo održava u životu kanibalizacijom delova i domaćom proizvodnjom kopija poput modela Saeqeh i Kowsar, uspeo je da prođe kroz "tehnološki najnapredniju protivvazdušnu odbranu na svetu".

Kako prenosi NBC, ovo je prvi put u istoriji da je neprijateljski avion s fiksnim krilima uspešno bombardovao američku bazu. Pojedini izveštaji čak sugerišu da je u napadu bespilotnom letelicom na istu bazu teško oštećen i američki transportni helikopter CH-47F Chinook. Poruka je poražavajuća za Pentagon: ako 67 godina star avion, uz podršku rojeva dronova i raketa, može probiti integrisani sistem odbrane vredan milijarde dolara, šta se tek može očekivati od protivnika koji raspolažu sofisticiranijom tehnologijom?

Dok iranski F-5 služi kao simbol otpora, kineski stealth avioni pogađaju suštinu strateške noćne more Zapada. Iran je uspeo da napravi haos sa avionom treće generacije. Kina, s druge strane, masovno uvodi petu i razvija šestu generaciju. Kineski Shenyang J-35A je stealth avion za vazdušnu dominaciju sa brzinom od 1.8M, dizajniran da parira F-22 i F-35. Opremljen je naprednim radarima i sistemima za umreženo ratovanje, što znači da ne samo da ga je teško detektovati, već može služiti i kao "oči" za dalekometne raketne sisteme, navodeći ih na ciljeve dok sam ostaje skriven.

Još veća pretnja je misteriozni Chengdu J-36, reprezentant šeste generacije. Radi se o dizajnu "letećeg krila" bez repa, sa tri motora, za koji se veruje da je "majka dronova". Njegova uloga nije samo ulazak u tuđi vazdušni prostor, već kontrola roja borbenih dronova, elektronsko ratovanje, pa čak i potencijalno gađanje hipersoničnim oružjem ili laserima iz bliskog svemira. Ako je već jedan matori F-5 uspeo da preoptereti i zavara američke sisteme, roj dronova pod komandom nevidljivog J-36 mogao bi da izazove potpuni kolaps lokalne odbrane.

Ono što NBC-jevo otkriće čini još značajnijim je pokušaj Pentagona da sakrije razmere katastrofe. Administracija je tražila od kompanija za satelitske snimke, poput Planet Labs-a, da uskrate fotografije baza kako bi se sprečila nezavisna procena štete. Zvaničnici su odbijali da daju izveštaje Kongresu, a visoki republikanski zvaničnici su frustrirani nedostatkom transparentnosti, što kulminira izjavom pomoćnika iz Kongresa: "Ne znamo ništa, i to ne zbog manjka pitanja".

Ova opstrukcija podseća na početak rusko-ukrajinskog rata, gde je informacija postala ključno bojno polje. Procene Američkog instituta za preduzetništvo govore da bi popravka uništene infrastrukture, bez troškova uništenih aviona i radara, mogla koštati više od pet milijardi dolara.

Srušen je mit da je moguće jeftino i sterilno ratovati protiv države srednje veličine. Uništavanje američkih Reaper dronova, aviona, hangara i ključnog satelitskog sistema u Kataru pokazuje da Iran poseduje preciznost daleko veću nego što se priznaje. Vojna moć SAD-a se decenijama oslanjala na pretpostavku da će protivnika uništiti na njegovom pragu pre nego što ovaj i pomisli da uzvrati. Iran je dokazao da, čak i pod najtežim sankcijama i sa arhaičnim naoružanjem, može probiti najbolju odbranu i naneti bolne udarce.

Ako je to moguće sa avionom iz 1959. godine, pitanje o kineskim J-35 i J-36 nije teoretska rasprava. To je upozorenje da je Pacifičko ratište, u slučaju konflikta, spremno za šok za koji Pentagon, sudeći po Bliskom istoku, nije mentalno pripremljen.